Bolest spavanja ili narkolepsija je neurološki poremećaj spavanja koji može da utiče na sistem koji određuje budnost i spavanje. Bolujete li od ovog poremećaja može da vam se dogodi da se tokom dana osećate jako pospano, na granici sa spavanjem ili da samo iznenada zaspite. Postoji veliki rizik kod ove bolesti ako vozite auto ili radite neki posao vezan uz strojeve jer epizode spavanja javljaju se iznenada i bez prethodnog upozorenja. Stoga bitno je da budete svesni rizika jer ova bolest spavanja može da ugrozi vas ili osobe pored vas.
Bolest spavanja u jednakoj meri možda pogodi i žene i muškarce, a najčešće se javlja u dobi od 15 i 25 godina starosti. U retkim slučajevima možda da se pojavi i tek nakon 40-e godine. No, ako obolite od narkolepsije, bolest će biti uz vas celi život.
Lečnici veruju da do bolesti spavanja dolazi kada se jave problemi u delu mozga koji inače mogu da kontrolišu stanja i prelazak između buđenja i spavanja. Uz to, autoimuni i genetski faktori mogu još više potaknuti ovu bolest kao i smenski rad i još neki faktori ili životni stil pojedinca.
Simptomi bolesti spavanja
Ova bolest dolazi obično bez ikakvih simptoma i iznenada. Može da se dogodi bilo kada i bilo gdje za vreme inače budnosti. Vreme spavanja možda da potraje od nekoliko sekudni pa do duže od jednog sata. Iako se osoba nakon epizode spavanja probudi osvježena i naspavana to stanje ne potraje dugo. Nakon sat vremena moglo bi opet doći do izenadnog spavanja.
Ovakva stanja pospanosti mogu da se dese i zdravim ljudima, a da bi se dijagnosticirala bolest epizode spavanja morale bi da se dese od dva od šest puta na dan, posebice nakon obroka.
Ponekad se dešava da ljudi koji zaspu usled bolesti spavanja i dalje mogu da obavljaju zadatke u kojima ih je spavanje zateklo, ali nakon što epizoda prođe, oni se više ničega ne sećaju.
Ostali simptomi bolesti spavanja su:
- velika pospanost tokom dana
- halucinacije u snu – za vreme halucinacija javljaju se intenzivni snovi. Od ovoga pati čak 40 posto ljudi kojima je dijagnosticirana narkolepsija. Većina halucinacija obično je vizuelna i mnogo stvarna, a dešavaju se čim osoba zaspi.
- paraliza u snu – ovo stanje znači da osoba ne može da se pomeri u trenutku kada tone u stan ili kada se budi. Ovo stanje se dešava od 30 do 50 posto osoba koje boluju od bolesti spavanja. Stanje paralize traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
- katapleksija – ovo je stanje iznenadne slabosti u mišićima i dešava se za vreme budnosti. Do ovog stanja obično dolazi kada se kod osobe jave jake emocije kao što su strah, ljutnja, smeh ili iznenađenje. Mogu da se dese i slabosti u licu, vratu i kolenima. U ovom stanju ne dolazi do gubitka svesti iako pokreti i govor mogu da budu u potpunosti nemogući ili otežani. Stanje traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta i javlja se kod čak 75 posto ljudi koji boluju od ove bolesti.
- poremećaj sna – osoba koja pati od bolesti spavanja često se budi noću te ima isprekidan san.
Simptomi bolesti spavanja javljaju se različito kod svake osobe. Oni u početku mogu da budu vrlo suptilni ili da se javljaju nekim nespecifičnim rasporedom. Ponekad ni lekar ne sumnja na narkolepsiju sve dok simptomi nisu jaki. Najjači su svakako za vreme adolescencije.
Dijagnoza bolesti spavanja
Da bi lekari ustanovili da se uistinu radi o bolesti spavanja može da prođe više godina. Verovatno ćete morati voditi svoj dnevnik spavanja u kom ćete beležiti kada su vam se tačno epizode spavanja desile. Postoji i velika verovatnost da ćete morati da idete neurologu ili specijalistu za san. Tamo ćete uraditi testove u kojima će lekar pratiti sve faze sna, a u njima i aktivnost vašeg mozga, disanje i mišići za vreme spavanja.
Ako lekar ustanovi da bolujete od depresije, moraćete posetiti psihologa.
Lečenje bolesti spavanja
Do sada još nije pronađen ciljani lek koji leči bolest spavanja, no postoje lekovi koji mogu da kotrolišu simptome. Tako se na primer za lečenje napadaja spavanja tokom dana koriste stimulanti, a kod paralize u snu, halucinacija u snu i kod katapleksije koriste se neki antidepresivi.
Važno je da vodite zdrav život, da redovito vežbate i da se zdravo hranite. Izbegavajte obroke koji se sastoje od mnogo ugljenih hidrata te jedite hranu koja ima više proteina. Takođe, morate da imate dobar raspored spavanja i dremanja.
Od dodataka ishrani preporučuju se magenzijum to do 1000 miligrama u dozama od 500 miligrama dva puta nadan te vitamini iz skupine B i D. Smatra se da su osobe koje imaju manjak vitamina D i B podložnije bolesti spavanja. Izbegavajte kofein, duvan i alkohol jer oni mogu još više da izazovu pospanosti.