Poremećaji spavanja

Da li se često budite neispavani i jako umorni i taj osećaj je kod vas prisutan čitav van? Ako ste odgovorili potvrdno i mislite da je to normalno, jer većina ljudi se budi umorno, varate se. Taj osećaj umora i težine nije normalan i trebali biste razmisliti da li patite od poremećaja spavanja.

Normalno stanje je da se čovek budi odmoran i da se tako oseća tokom celog dana. Ako se vi većinu vremena osećate umorno i bezvoljno pročitajte u nastavku koja stanja upućuju na to da imate poremećaj spavanja:

  • svake noći spavate od 7 do 8 sati i svejedno se osećate umorno i bezvoljno
  • tokom dana vam se spontano počne spavati bez obzira gde se nalazili i šta radili
  • osećaj trnaca i nemira u nogama, posebice tokom uspavljivanja
  • nemiran san
  • hrkanje

Ako vam se dešava neko od ovih stanja, možda uistinu patite od poremećaja spavanja ili nekom stanju koje je dovelo do poremećaja, a koje se može uspešno izlečiti.

Da biste bili odmorni i zdravi, nije potrebno samo da spavate određeni broj sati, bitno je i da li je vaš san kvalitetan. Ako provodite noći budeći se pa dugo ne možete da zaspite, broj sati koliko ste spavali se smanjuje. San je složeni proces i sastoji se od četiri faze koje se ponavaljaju tokom spavanja. Svaka faza sna je bitna i tokom svake faze sna se dešavaju određeni procesi, luče se hormoni i ostale tvari koje su bitne za metabolizam i celokupno zdravlje. Ako se nešto u našem spavanju promeni, to odmah dovodi do pospanosti i umora, a može dovesti i do većih zdravstvenih problema.

Da bismo objasnili poremećaje spavanja, moramo da razlikujemo primarne i sekundarne poremećaje spavanja, probleme sa spavanjem i poremećaje spavanja čiji uzrok leži u nekom medicinskom stanju.

Problemi sa spavanjem

Problemi sa spavanjem su dosta česti, a tiču se same higijene spavanja. Ako u poslednje vreme imate mnogo loših navika to može da utiče na dobar san. Važno je da znate da one mogu da se kontrolišu pa ćete ih vrlo lako rešiti ako to odlučite. Na probleme sa spavanjem utiču alkohol, cigarete, teški i obilni obroci pre spavanja, vežbanje pre spavanja, promena vremenske zone te neki životni problemi poput stresa i problema na poslu, ispitni rokovi te bračne krize. Pokušajte da osmislite svoje male rituale pre odlaska na spavanje kako bi vam bilo lakše utonuti u san. Promenite loše navike i videćete vrlo brzo velike promene sa spavanjem.

Primarni i sekundarni poremećaji spavanja

Ovih poremećaja ima jako puno, čak više od 85, ali među one najčešće spadaju nesanica, apnea, narkolepsija i sindrom nemirnih nogu.

Nesanica (insomnija)

Nesanica ili insomnija spada među najčešće poremećaje spavanja, a njezini simptomi su umor, pospanost, smanjena koncentracija,a bolovi u tijelu, depresija, pretjerana zabrinutost, nervoza i napetost. Događa se da osoba kada legne u kevet ne može da zaspi, a pre toga je celi dan pospana. Morate da promenite svoje navike. Izbegavajte gledanje televizije do kasno u noć, nemojte da radite ništa šta je vezano za posao na računaru i šta bi moglo da vas uznemiri, a takođe izbegavajte i korištenje mobilnim uređajem.

Nesanica možda da bude privremena, a ona traje od nekoliko dana do nekoliko tjedana i lakše se leči. Dovoljno se samo osvestiti zašto je do nje došlo jer često se radi o nekim problemima koji nas muče.

Apnea u snu

Apnea se dešava samo za vreme spavanja, a manifestuje se prestankom disanja. Prestanak disanja može da traje od 10 do 30 sekundi nakon čega čovek panično počne da hvata zrak. Sve to može da se odvija nekoliko puta tokom noći, a da osoba toga nije ni svesna dok spava. Ujutro se obično probudi mamurna, s glavoboljom i suhih ustiju. Pošto se radi o lošem snu, mogući su napadaji pospanosti tokom dana, gubitak pamćenja, teška koncentracija i drugi problemi.

Postoje dvije vrste apnee, a to su opstruktivna i središnja.

Kod opstruktivne apnee za vreme spavanja se suzi grlo šta čoveku onemogućuje protok kiseonika kroz dišne puteve. Kada razina kiseonika u mozgu padne, čovek se budi i panično pokušava da udahne zrak. Ove epizode mogu da se dese čak 100 puta u samo sat vremena.

Središnja apnea je puno ređa i javlja se u 10 posto slučajeva. Ona se dešava iz razloga šta mozak ne odašilje signal za disanje, a uzrokovana je često nekim srčanim i neurološkim bolestima.

Apne kod spavanja pogađa 2 posto žena i 4 posto muškaraca, a najčešće se javlja u srednjim godinama. Ako se na vreme ne leči, apnea može da uzrokuje i visoki krvni tlak. Srećom, njezino je lečenje dosta uspešno. Obično se leči fizikalnom ili mehaničkom terapijom tokom koje osoba nosi masku koja uključuje zrak pod tlakom koji se putem nosa upuhuje u dišne puteve i drži ih otvorenima kako bi zrak mogao pravilno cirkulirati. Od ostalih terapija tu su i hirurško lečenje te neke nespecifične terapije koje uključuju i smanjenje telesne težine šta dovodi do poboljšanja. Takođe, kod nekih se apnea javlja samo kada spavaju na leđima pa bi takav položaj tokom spavanja valjalo izbegavati.

Narkolepsija – bolest spavanja

Narkolepsija je poremećaj spavanja koji označava spontano padanje u sna tokom dana. Neki od prvih simptoma su jaka pospanost tokom dana te velika želja za spavanjem kada osoba mora biti budna.

Sindrom narkolepsije je povezan i s paralizom sna, halucinacijama u snu i katalepsijom. Paraliza sna je strašna iako bezazlena pojava koja se dešava tokom spavanja. Čovek je na pola budan, ali ne može da se pomeri. Halucinacije u snu nisu opasne, ali su mnogo zastrušujuće i stvarne. Javljaju se obično pre nego osoba sasvim zaspi ili pred sam kraj spavanja. Katalepsija je stanje kada osoba iznenada ostane paralizovana

Narkolepsija se leči lekovima ili bihevioristički. Trebalo bi da se izbegava rad u smenama, teška jela, alkohol i droge. Osoba mora imati urednu higijenu noćnog spavanja te dnevne odmore. Od lekova koriste se natidepresivi te stimulanti čije je doziranje prilagođeno osobi.

Sindrom nemirnih nogu

Sindrom nemirnih nogu obično se dešava pre nego osoba zaspi, a uključuje trnce u nogama, svrbež nogu te grčeve. U tom trenutku osoba ne može da ne pomeri noge kako bi otklonila ove simptome. Od sindroma nemirnih nogu pati čak 15 posto ljudi. Simptomi nemirnih nogu onemogućavaju da osoba zaspi, a takođe mogu čoveka i probuditi iz sna i terati ga da se ustane i prošeće kako bi ih otklonio.

Iako se ovo stanje ne smatra ozbiljnim medicinskim stanjem, valja proveriti što je do njega dovodi jer jedan od sindroma nemirnih nogu je i anemija, odnosno manjak železa u krvi. Zbog toga je bitno potražiti medicinsku pomoć i mišljenje lečnika. Ako se radi o teškim simptomima koji utiču na život, a tu se ubraja stanje čiji simptomi traju više od tri puta na tjedan, u lečenje se mogu uključiti i lekovi. No, osoba mora da bude pod stalnim lečničkim nadzorom tokom uzimanja terapije.

Poremećaji spavanja obično se primete slučajno i to ne od spavača jer on njih nije svestan. Na poremećaj spavanja obično budu upozoreni od strane partnera. Ako se primete i leče na vreme, ne utiču bitno na kvalitetu života i osoba uz terpaiju ima miran i dobar san.