Faze sna

Ako ste mislili da za vreme spavanja vaše telo miruje i da se samo tako opušta moramo da vas odmah razuverimo. To nije tačno. Iako spavate, vaš mozak i vaše telo i dalje rade. Tokom spavanja u telu se odvijaju razni procesi koji pomažu našem telu da se odmori i da sledeće jutro bude spremno za novi dan.

Čovek spava u pet faza sna. Prve tri faze su faze laganog sna, četrta je dublja, dok peta faza sna dolazi nakon 90 minuta i zove se REM faza sna. U REM fazi čovek spava najdubljim snom.

Celi ciklus spavanja od pet faza sna ponavlja se svake večeri od četiri do pet puta. Važno je da znate da svaka faza sna ima svoje značajke po kojima je specifična. To su na primer dubina spavanja ili moždane aktivnosti. Iz tog razloga važno je da čovek spava dovoljno dugo kako bi prošao svih pet faza sna.

Prva faza sna – Lagani san

Ova faza nastupa čim zaspimo. U toj fazi pokušavamo da pronađemo idealan položaj za spavanje. Naučini su istražili da prosečna osoba za vreme prve faze sna promeni i do četdeset položaja spavanja. Nameštamo jastuk, okrećemo se, pokrivamo i otkrivamo. Cela prva faza sna traje deset minuta.

U prvoj fazi sna celo telo se polako počinje usporavati, a usporavaju se i pokreti naših očiju. U ovoj fazi često se dešava da se osoba naglo trgne iz sna jer je nešto sanjala, primerice poput pada. Telesna temperatura se snizuje, a mozak smanjuje svoju aktivnost za 50 posto.

Druga faza sna – Dublji san

U ovoj fazi i dalje se nalazimo u fazi laganijeg sna, ali on ipak postaje sve dublji i čvršći. Pokreti očiju se u potpunosti zaustavljaju, a srce i mozak se usporavaju. Mogu da se povremeno dese kratki i nagli bleskovi kao rezultat moždane aktivnosti. Telesna temperatura se sve više spušta što znači da se telo priprema na dublji san. Ova faza traje petnaest minuta.

Treća faza sna – Prva faza dubljeg sna

U ovoj fazi spavamo dubokim snom, a ako nas netko želi probuditi to će mu teže polaziti za rukom. Morate da znate da neke ne tako glasne zvukove nećete doživeti, ali doživet ćete one malo glasnije poput lajanje pasa. Bljeskovi mozga su sve češći, a rad srca i pokreti očiju postaju sve brži. Probudite li se u ovoj fazi sna, postoji verovatnost da ćete par minuta biti smušeni i dezorentirani.

Četvrta faza sna – Druga faza dubljeg sna

U ovoj fazi sve više tonemo u dublji san. Sada ćete jako teško čuti neke tiše zvukove, a probuditi vas može samo neki glasni stroj. U ovoj fazi telo je jako aktivno pa nam se čini da smo ustvari budniji nego pre. Oči se brzo pokreću, disanje je ubrzano, a mišići tela postaju sve više paralizovani. Sve se povisuje pa tako i rad srca i krvni tlak.

Važno da je znate su treća i četvrta faza sna iznimno bitno da bi se probudili sveži, naspavani i odmorni. Ako te faze traju prekratko, osećat ćete se tromo i neispavano nakon buđenja.

U ovim fazama može da se javi i hodanje u snu ili strah za vreme spavanja kada se osoba budi uz vrisak. No, sve to puno je češće kod dece.

Peta faza sna – REM faza sna

U poslednju, REM fazu sna, ulazimo 90 minuta nakon što smo usnuli. U ovoj fazi dešava se brzo micanje očiju, krvni tlak raste, rad srca se ubrzava, a telo je paralizovano u potpunosti. Smatra se da se u ovoj fazi sna pokreti očiju kreću levo – desno intenzitetom do 60 puta u samo jednoj minuti.

U ovoj fazi moždana aktivnost je najveća iako je telo paralizovano te se iz tog razloga uopšte ne okrećemo po krevetu.

REM faza sna je tokom spavanja po noći kraća, no pred samo buđenje, ujutro, ona je najdulja. U toj fazi obično sanjamo i u ovoj fazi provedemo do dva sata spavanja.

Ako se probudite u ovoj fazi sna, verovatnost da se setite šta ste sanjali je najveća. Setit ćete se verovatno svih detalja.

Za naučnike je ova faza najzanimljivija, no još nije u potpunosti objašnjena. Do sad je utvrđeno da je REM faza sna bitna za dugoročnu memoriju te da pomaže kod učenja mototičkih veština dok treća i četvrta faza sna pomažu kod kognitivnog učenja i pomažu nam da bismo rešili teže zadatke.