Mesečarenje kod odraslih

Mesečarenje kod odraslih (somnabulizam) je jedan od poremećaja spavanja za vreme kojeg osoba koja mesečari obavlja radnje specifične za budno stanje iako se nalazi u fazi dubokog sna. Kada se probudi, osoba se ničega ne seća, niti šta je radila niti da se nešto dešavalo. Za vreme mesečarenja osoba može samo hodati po kući, može se dići i sediti na krevetu, pričati da je nitko ne razumije, a ponekad su primećene i agresivne radnje. Zabileženi su i slučajevi kada je osoba izašla iz kuće i vozila auto.

Mesečari obuhvaćaju do dva posto populacije, a ono šta je karakteristično za njih i kako možete da prepoznate da vaša bliska osoba mesečari je prazan pogled. Iako vam se čini da je osoba budna, ona spava dubokim snom. Takođe, ne može da reagira na okolinu i nema svesti o događajima koji se nalaze oko nje.

Postoji uska povezanost mesečarenja sa noćnim strahovima. Naime, čak 55 posto ljudi koji mesečari imaju i noćne strahove, a 72 posto ljudi koji imaju noćne strahove pate od mesečarenja. Naučnici su došli do zaključka da je jedina razlika između ove dve vrste parasomnija intenzitet probuđenosti kod svake. Kod mesečarenja se radi o blažem obliku probuđenosti nego kod noćnih strahova.

Mesečarenje se najčešće svrstava u dečje poremećaje spavanja jer se obično javlja u dobi od tri do sedam godina. Mesečarenje kod dece prestaje za vreme puberteta, no kod nekih se nastavlja i u odrasloj dobi ili se tek tada i javlja. Smatra se da se od 0,5 do 2,5 posto odraslih osoba bori sa mesečarenjem.

Šta uzrokuje mjesečarenje

Mesečarenje je najčešće genetski povezano. Ako u porodici oba roditelja mesečare verovatnost da će dete mesečariti je 60 posto. Ako mesečari samo jedan roditelj, verovatnost je 45 posto. Ako netko u porodici mesečari, verovatnost da će to dogoditi i određenoj osobi je veća za 10 puta. Mesečarenje je češće kod jednojajčanih blizanaca.

Veruje se da određeni vanjski faktori koji osobu okružuju mogu da uzrokuju mesečaranje, a to su stres, manjak sna, traume, alkohol te neki lekovi (antihistaminici, lekovi za spavanje, lekovi za psihozu te stimulansi).

Mesečarenja su povezana i sa nekim medicinskim stanjima kao što su povišena telesna temperatura, aritmija, refluks, noćni napadaji, noćna astma, opstruktivna apneja te neki psihički poremećaji poput PTSP-a, napadaja panike te poremećaji ličnosti.

Kako sprečiti mesečarenje

Mesečarenje može da se spreči tako da svake večeri pre spavanja stvorite ugodnu atmosferu za spavanje. Neka vaše okruženje bude mirno, a vi se opustite uz toplu kupku i lepu knjigu. Uvek idite spavati u isto vreme te se budite u isto vreme, kako bi organizam stekao dobru higijenu spavanja.

Pobrinite se da vaša kuća bude sigurna, pogotovo ako imate dete koje mesečari. Razmislite o još jednim vratima ako imate stepenice te prozore zaštitite malo debljim zavjesama. Uklonite sve opasne predmete koji mogu biti na dohvat ruke, a bilo bi dobro i ako bi mogli postaviti alarm. Ako neko iz vaše porodice mesečari uredite sve kako bi ta osoba spavala u prizemlju da se izbegne pad kroz prozor.

Lečenje mesečarenja

Mesečarima koji mesečare samo u stresnim situacijama kod nekih bolesti ili teških emocionalnih stanja, lečenje nije potrebno jer se mesečarenje obično povlači kada takve situacije prođu. Isto tako nije potrebno lečenje niti kod dece jer ono prolazi obično kada dete prođe pubertet.

No, ako problem postoji i u odrasloj dobi i javlja se često bez obizra na stanje, potrebno je potražiti lečničku pomoć. Lečnik će propisati odgovarajuću terapiju, a ona obično uključuje hipnozu, bihevioralnu terapiju ili psihoterapiju.

Ne preporučuje se probuditi osobu koja mesečari jer bi to moglo da izazove ozbiljne agresivne reakcije. Ako je svejedno želite probuditi učinite to laganim dodirom. Najbolji način da joj pomognete je taj da je lagano zaustavite i pokušate usmeriti prema krevetu. Ako mesečar odbija da se vrati u krevet, ostanite uz njega kako bi izbegao ozlede.